[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”-50px||||false|false” custom_margin_tablet=”” custom_margin_phone=”” custom_margin_last_edited=”on|desktop” custom_padding=”0px||0px|||” saved_tabs=”all”][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”||||false|false” custom_margin_tablet=”” custom_margin_phone=”” custom_margin_last_edited=”on|desktop” custom_padding=”||||false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=””][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_post_title date_format=”d.m.y.” categories=”off” comments=”off” featured_image=”off” _builder_version=”4.0.5″ title_font=”Raleway|700|||||||” title_text_color=”#000000″ title_font_size=”35px” meta_font=”Raleway|||on|||||” meta_text_color=”#848484″][/et_pb_post_title][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]
„I sad sem tu i pak sem tvoj“ svima nam je poznat stih Tonija Leskovara koji je opjevao Zagreb čije srce kuca već 1000 godina.
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.0.5″ max_width=”937px” min_height=”264px” height_tablet=”” height_phone=”” height_last_edited=”on|desktop” max_height=”1000px” max_height_tablet=”429px” max_height_phone=”100px” max_height_last_edited=”on|phone” custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/11/Zagreb-Crkva-Sv-Marka-2.jpg” force_fullwidth=”on” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_code disabled_on=”off|off|on” _builder_version=”4.0.5″]
[/et_pb_code][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Kada brojiš tolika stoljeća, jasno je da za sobom ostavljaš mnogobrojne tragove. Grad Zagreb zaista ima bogatu povijest i onda kada mislite da sve znate o njemu, itekako se možete iznenaditi. Izdvojili smo nekoliko vrlo zanimljivih činjenica o glavnome gradu koje vjerojatno ni njegovi stanovnici nisu znali.
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_code _builder_version=”4.0.5″]
[/et_pb_code][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
„MANDO, DUŠO, ZAGRABI VODE“
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Kako je uopće Zagreb dobio ime? Prema legendi, riječ je o mladom vitezu koji je u Zagreb stigao iscrpljen nakon putovanja iz daleke zemlje. Kad je napokon pronašao izvor vode, zamolio je djevojku Mandu koja je stajala pored izvora da mu zagrabi vode. „Mando, dušo, zagrabi vode“ riječi su prema kojima je grad dobio ime. Naime, izvor o kojemu se govori u legendi jest današnja fontana Manduševac koja je dobila ime prema djevojci Mandi, a od riječi „zagrabi“ nastalo je ime Zagreb.
[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/11/1280px-Mandusevac1.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″]
Foto: Autor I, SpeedyGonsales, CC BY-SA 3.0
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
ZAGREBAČKA KATEDRALA
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Ova sakralna građevina za mnoge je prva pomisao na spomen Zagreba, ali i jedan od njegovih simbola. Svima nam je poznata pod nazivom „Zagrebačka katedrala“, međutim, znate li da je njezin puni naziv Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije i svetih Stjepana i Ladislava? Osim toga, njezina raskoš izvana prisutna je i u unutrašnjosti, a posebno su uočljivi lusteri koji su stigli iz poznate kockarnice Gold Coast u Las Vegasu. Naime, jedan od radnika u kasinu bio je hrvatski imigrant Stefan Stankić. Prije 20 godina kockarnica se rušila zbog izgradnje hotela te je na prijedlog svoje majke, Stefan pitao vlasnika bi li želio darovati lustere Zagrebačkoj katedrali. Vlasnik Michael Gugham darovao je sva tri lustera, a prvi od njih postavljen je iznad glavnog oltara 7. prosinca 2001. godine neposredno prije večernje mise.
[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/11/zagreb-5306230_1280.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″]
Foto: Marko Tomic – Pixabay.
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
PUŽEVA ULICA
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Današnja Jurišićeva ulica sve do 1878. zvala se Puževa ulica, a protezala se od Petrinjske do Vrtlarske ulice (današnja Palmotićeva). Zašto Puževa ulica? Upravo u toj ulici sakupljali su se najukusniji puževi nakon kiše. U obroku punom proteina uživali su čak i najsiromašniji građani. U istoj ulici do 1864. godine nalazila se i gradska klaonica koja je ostavljala neugodne mirise duž cijele ulice stoga ulica tada nije imala ni približan ugled kao što ga danas ima.
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
NEKADAŠNJI DOM MEDVJEDA
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Park prirode Medvednica, tvrđava Medvedgrad i Pivnica Mali Medo samo su neka od mjesta koja svoj naziv povezuju s medvjedima kojih u Zagrebu više nema. Prije nekoliko stoljeća, planina Medvednica bila je izrazito naseljena šumskim medvjedima. Kasnije, oni su preselili u južnije šumske predjele Like i Gorskog Kotara kada se Zagreb 1094. godine postupno pretvarao iz male biskupije u metropolu.
[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/11/bear-4838870_1280.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″]
Foto: Bond111 – Pixabay.
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
NAJSTARIJI HOTEL
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Grad Zagreb ima mnogo luksuznih i poznatih hotela, ali najstariji od svih je hotel Jägerhorn u Ilici 14 u blizini glavnog gradskog trga. Otvoren je 1827. godine i od tada postoji, a neki od njegovih pokrovitelja bili su Ljudevit Gaj i ban Josip Jelačić. Kompletna renovacija hotela završena je 2015. godine kada hotel poprima moderniziran izgled, ali istovremeno zadržava i izvorni zagrebački duh.
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px” custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|phone”]
KONJ EMIR
[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version=”4.0.5″]
[/et_pb_code][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]
Zaista je teško pisati o Zagrebu bez da se spomene ban Josip Jelačić i njegov konj Emir na kojemu je dojahao u Zagreb, a kasnije i u Mađarsku. Konja mu je poklonio Mahmud beg Bašić iz Bihaća te je konj preživio još deset godina nakon Jelačićeve smrti. Upravo je Emir poslužio kao model njemačkom umjetniku Antunu Dominiku Fernkornu pri izradi poznatog kipa koji se nalazi na današnjem zagrebačkom Trgu bana Josipa Jelačića.
Piše: Doris Mandić
[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/11/jelacic-533565_1280.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ hover_enabled=”0″]
Foto: Predrag Kezic – Pixabay.
[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”4px|||||”]
Izvor: travel-advisor.eu, timeout.com, zagrebonline.hr, zgportal.com
Foto: Pixabay
[/et_pb_text][et_pb_button button_url=”https://www.patreon.com/mancave_hr” button_text=”PODRŽITE NAS NA PATREONU” button_alignment=”center” _builder_version=”4.0.5″ custom_button=”on” button_use_icon=”off” box_shadow_style=”preset2″][/et_pb_button][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”20px” custom_padding=”50px||||false|false” custom_padding_tablet=”” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|desktop”]Sviđa ti se članak? Podijeli ga:
[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version=”4.0.5″ min_height=”0px” custom_margin=”5px||-5px|||” custom_padding=”3px||0px|||” global_module=”1503″ saved_tabs=”all” locked=”off”][Sassy_Social_Share][/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=””][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_divider color=”#000000″ divider_weight=”4px” _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”-1px|||||” custom_padding=”||0px|||”][/et_pb_divider][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px”]Možda te zanima[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ custom_padding_last_edited=”on|desktop” module_class=”category-text-align” _builder_version=”4.0.5″ min_height=”425px” min_height_tablet=”” min_height_phone=”” min_height_last_edited=”on|phone” custom_margin=”0px|auto|0px|auto|false|false” custom_padding=”|0px|0px|0px|false|false” custom_padding_tablet=”” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_blog fullwidth=”off” posts_number=”3″ include_categories=”current” meta_date=”d.m.y” excerpt_length=”500″ show_categories=”off” show_pagination=”off” masonry_tile_background_color=”rgba(0,0,0,0)” _builder_version=”4.0.5″ header_font=”Raleway|800|||||||” header_text_color=”#000000″ header_font_size=”19px” header_line_height=”1.2em” body_font=”Raleway|500|||||||” body_text_color=”#000000″ body_font_size=”18px” meta_font=”Raleway|600||on|||||” meta_text_color=”#848484″ meta_font_size=”14px” meta_line_height=”1.6em” custom_padding=”||0px|||” border_width_all=”0px” border_color_all=”#e09900″ locked=”off” header_text_color__hover_enabled=”on|hover” header_text_color__hover=”#06F5FF” show_excerpt__hover_enabled=”off|desktop”][/et_pb_blog][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
