Zašto voditi dnevnik – pet imperativa za pisanje

pisanje dnevnika na stolu

[et_pb_section fb_built=”1″ _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”-50px||||false|false” custom_margin_tablet=”” custom_margin_phone=”” custom_margin_last_edited=”on|desktop” custom_padding=”0px||0px|||” saved_tabs=”all”][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”||||false|false” custom_margin_tablet=”” custom_margin_phone=”” custom_margin_last_edited=”on|desktop” custom_padding=”||||false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=””][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_post_title date_format=”d.m.y.” categories=”off” comments=”off” featured_image=”off” _builder_version=”4.0.5″ title_font=”Raleway|700|||||||” title_text_color=”#000000″ title_font_size=”35px” meta_font=”Raleway|||on|||||” meta_text_color=”#848484″][/et_pb_post_title][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

Jedna od povijesno najraširenijih navika u 21. stoljeću vraća se na velika vrata.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row _builder_version=”4.0.5″ max_width=”937px” min_height=”264px” height_tablet=”” height_phone=”” height_last_edited=”on|desktop” max_height=”1000px” max_height_tablet=”429px” max_height_phone=”100px” max_height_last_edited=”on|phone” custom_padding=”0px||0px|||”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/07/adolfo-felix-Yi9-QIObQ1o-unsplash-smaller.jpg” force_fullwidth=”on” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Kada nekome spomenemo osobni dnevnik, ta osoba vrlo vjerojatno će prvenstveno pomisliti na tinejdžerske dane i ljepši spol. Kao naviku, pisanje dnevnika instinktivno – i ne malim dijelom zahvaljujući popularnoj kulturi i Hollywoodu – pripisujemo djevojčicama koje dnevnik koriste za zapisivanje simpatija, tračeva i najdraže hrane. Stvarnost je, dakako, puno zanimljivija. Vođenje dnevnika povijesno je jedan od najboljih načina organizacije naših misli i osjećaja te praćenja kontinuiteta, događaja i navika u svakodnevnom životu. 

Najpoznatiji muškarci kroz povijest, od rimskog filozofa i cara Marka Aurelija i njegovog poznatog djela stoičke filozofije „Meditacije“ (koje inicijalno nisu bile namijenjene izdavanju već su vođene upravo kao dnevnik jednog vojskovođe i državnog političara), pa sve do Marka Twaina – vodili su osobne dnevnike u koje su zapisivali vlastite misli. Pisanje kao forma opservacije svijeta oko sebe bila je vještina kojom su raspolagali i kojom su se koristili isključivo učeni muškarci, filozofi, pa čak i znanstvenici – u doba dok su se još nazivali prirodnim filozofima, a riječ znanstvenik nije ni postojala.

Slijedi 5 razloga zašto je vođenje dnevnika korisno, pa čak i zdravo.

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

1. Dnevnik nam omogućava da organiziramo svoje misli

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em” min_height=”270px” custom_padding=”20px|||||”]

Iako često, u dnevnoj strci, kroz naš um prolazi i dolazi čitava salva razmišljanja – o ljudima oko nas, stvarima koje moramo obaviti, budućim planovima i prošlosti – vrlo mali broj nas ih je zapravo aktivno svjestan. Pisanje dnevnika na dnevnoj bazi stoga nam omogućava da, stavljajući naše misli na papir, organiziramo iste i u našoj glavi. U tu svrhu možemo koristiti razne teme, poput pukog bilježenja dnevnih događaja – što je i najčešći način izražavanja putem dnevnika – do pokušaja objašnjavanja samima sebi naših dubokih uvjerenja, ideja i zapažanja o svijetu, sebi i drugima. Zapisivanje životnih događaja olakšava nam da ih sami sebi razjasnimo te stavimo u širu perspektivu, pružajući nam tako određenu formu meditacije o nama samima. Ukratko, vođenjem dnevnika iznova i kontinuirano upoznajemo sami sebe. 

[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/07/chris-spiegl-Fwsvqpp_WCM-unsplash-smaller.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

2. Pisanjem poboljšavamo pismeno izražavanje

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Iako je danas, za razliku od prošlih vremena, normalno da svi mi znamo pisati i čitati – uvjerljivo malen broj ljudi zapravo čita, ali i piše. Na isti način na koji čitajući poboljšavamo naše razumijevanje teksta i razvijamo moždane vijuge, isto tako pisanjem poboljšavamo naše pismeno izražavanje. Treniramo se posegnuti za riječima koje konkretnije i detaljnije određuju ono što zapravo mislimo, te tako našim razmišljanjima dajemo konkretnu formu i definiciju, smanjujući zbunjenost.

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

3. Olakšava nam praćenje ciljeva

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Vođenje dnevnika ne mora se svesti na puki journaling u smislu zapisivanja dnevnih događaja ili zapažanja. Dapače, čitav niz novih navika koje nastojimo institucionalizirati u našu rutinu lakše ćemo popratiti zapisivanjem u dnevnik. Na stranu prednosti koje dobivamo zapisivanjem olovkom ili kemijskom na papiru za razliku od korištenja digitalnih aplikacija, praćenje navika putem dnevnika dokazano pojačava vjerojatnost da ćemo se istih i pridržati. Bilo to uvođenje novih vježbi u trening u teretani ili puko praćenje zadataka koje sljedeći dan moramo obaviti (pa sve do praćenja vremenskih prilika i neprilika u kombinaciji s kalendarom, što je tehnika kojom se mnogi poljoprivrednici kunu čak i u doba potpune digitalizacije), držanje male papirnate knjižice u ruksaku ili na radnom stolu podsjeća nas da imamo ciljeve koje ganjamo i olakšava nam održavanje discipline.

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

4. Održava nas mentalno zdravima

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Zapisivanjem briga, problema i anksioznosti koje nas prate u svakodnevnom svijetu 21. stoljeća, obavljamo ono što neki zovi „brain-dump“. Tim putem, frustracije koje nas prate kroz dan ostavljamo na papiru, i nastavljamo dalje čišćeg uma. Vođenje dnevnika ovim putem dokazano smanjuje kojekakve nakupine stresa i omogućava nam da, zatvorivši stranice dnevnika, zaboravimo na brige i nastavimo dan sretniji i „lakši“.

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”19px” text_line_height=”1.8em”]

5. Vođenje dnevnika poboljšava pamćenje

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Jedna od vrsnih pogodnosti koje ostavlja zapisivanje i praćenje događaja u našem životu jest ta da iste i puno lakše pamtimo. Kad vas netko pita što ste radili jučer, prošli vikend ili u ponedjeljak, puno ćete se lakše moći osvrnuti na svoju bližu (ili daljnju) prošlost sa sigurnošću. Na duže staze, to nam pruža lakše praćenje putanje kojom se naš život kreće.

[/et_pb_text][et_pb_image src=”http://91.234.46.209/~mancavehr/wp-content/uploads/2020/07/priscilla-du-preez-XT1htKRl_0A-unsplash-smaller.jpg” _builder_version=”4.0.5″][/et_pb_image][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Open Sans||||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”17px” text_line_height=”1.8em”]

Na stranu što ćemo lakše dolaziti do određenih ideja ili postići određenu razinu kreativnosti, (zapisivanje klica prolaznih misli i ideja također je jedna od prednosti dnevnika) počet ćemo prepoznavati obrasce i uzorke ponašanja nas i drugih te prestati ponavljati iste obrasce ponašanja ako nas ne vode nikud. Ukratko, manje ćemo biti prepušteni tome da nas kao proverbijalni vjetar nose okolnosti, a više ćemo preuzeti kontrolu nad vlastitim ponašanjem, navikama, pa shodno tome i rezultatima.

Ako trebate još nekoliko razloga zašto je u današnjem užurbanom životu važnije nego ikad voditi neku vrstu dnevnika, bez brige. Internet ih ima napretek. Kojim god se poslom bavili, svatko od nas u danu zasigurno može pronaći barem 20 minuta da kolotečinu svojih razmišljanja stavi na papir – a to što ćemo time nastaviti dugu tradiciju i možda steći nove, bolje navike, samo su neke od pozitivnih nuspojava.

Piše: Martin Tisanić

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″]

Foto: Unsplash

[/et_pb_text][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Raleway|700|||||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”20px” custom_padding=”50px||||false|false” custom_padding_tablet=”” custom_padding_phone=”” custom_padding_last_edited=”on|desktop”]Sviđa ti se članak? Podijeli ga:[/et_pb_text][et_pb_code _builder_version=”4.0.5″ min_height=”0px” custom_margin=”5px||-5px|||” custom_padding=”3px||0px|||” global_module=”1503″ saved_tabs=”all” locked=”off”][Sassy_Social_Share][/et_pb_code][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row custom_padding_last_edited=”on|desktop” _builder_version=”4.0.5″ custom_padding=”|0px||0px|false|false” custom_padding_tablet=”|0px||0px|false|false” custom_padding_phone=””][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”4.0.5″][et_pb_divider color=”#000000″ divider_weight=”4px” _builder_version=”4.0.5″ custom_margin=”-1px|||||” custom_padding=”||0px|||”][/et_pb_divider][et_pb_text _builder_version=”4.0.5″ text_font=”Arial|800||on|||||” text_text_color=”#000000″ text_font_size=”18px”]Možda te zanima[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][et_pb_row use_custom_gutter=”on” gutter_width=”2″ custom_padding_last_edited=”on|desktop” module_class=”category-text-align” _builder_version=”4.0.5″ min_height=”425px” min_height_tablet=”” min_height_phone=”” min_height_last_edited=”on|phone” custom_margin=”0px|auto|0px|auto|false|false” custom_padding=”|0px|0px|0px|false|false” custom_padding_tablet=”” custom_padding_phone=”” locked=”off”][et_pb_column type=”4_4″ _builder_version=”3.25″ custom_padding=”|||” custom_padding__hover=”|||”][et_pb_blog fullwidth=”off” posts_number=”3″ include_categories=”current” meta_date=”d.m.y” excerpt_length=”500″ show_categories=”off” show_pagination=”off” masonry_tile_background_color=”rgba(0,0,0,0)” _builder_version=”4.0.5″ header_font=”Raleway|800|||||||” header_text_color=”#000000″ header_font_size=”19px” header_line_height=”1.2em” body_font=”Raleway|500|||||||” body_text_color=”#000000″ body_font_size=”18px” meta_font=”Raleway|600||on|||||” meta_text_color=”#848484″ meta_font_size=”14px” meta_line_height=”1.6em” custom_padding=”||0px|||” border_width_all=”0px” border_color_all=”#e09900″ locked=”off” header_text_color__hover_enabled=”on|hover” header_text_color__hover=”#06F5FF” show_excerpt__hover_enabled=”off|desktop”][/et_pb_blog][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]